Посматрано са аспекта његовог процесног статуса, положај јавног тужиоца у преткривичном поступку карактеришу и два следећа, изузетно значајна овлашћења. Прво је везано за могућност одлагања кривичног гоњења, а друго за могућност одбацивања кривичне пријаве, на основу начела опортунитета кривичног гоњења.

У вези са првим овлашћењем, јавни тужилац може одложити кривично гоњење за кривична дела за која је предвиђена новчана казна или казна затвора до три године, ако осумњичени прихвати једну или више мера. Прво, да отклони штетну последицу насталу извршењем кривичног дела или да надокнади причињену штету; друго, да плати одређени новчани износ у корист хуманитарне организације, фонда или јавне установе; треће, да обави одређени друштвено користан или хуманитарни рад; четврто, да испуни доспеле обавезе издржавања; пето, да се подвргне одвикавању од алкохола или опојних дрога; шесто, да се подвргне психосоцијалној терапији; седмо, да изврши обавезу установљену правоснажном судском одлуком; осмо, да положи возачки испит или обави одговарајућу додатну обуку. Осумњичени је дужан да прихваћену обавезу изврши у року који одреди јавни тужилац а који не може бити дужи од шест месеци. У случају да осумњичени изврши наложене му обавезе, јавни тужилац одбацује кривичну пријаву, након чега оштећени нема могућност преузимања кривичног гоњења (члан 236. ст. 1 до 3. ЗКП).

Изменама и допунама ЗКП од 2009. године48 укида се обавеза уведена Законом о изменама и допунама Законика о кривичном поступку из маја 2004. године, према којој је јавни тужилац могао да приступи условном одлагању кривичног гоњења, тек пошто добије сагласност суда.

Поврх тога, последњим изменама и допунама ЗКПа знатно се проширује могућност примене одлагања кривичног гоњења. У вези са тим најважнија новина је могућност примене одлагања кривичног гоњења за кривична дела за која је предвиђена казна преко 3 до 5 година затвора. Примена одлагања кривичног гоњења за ова кривична дела условљана је претходним одобрењем већа из чл. 24. ст. 6. ЗКПа (чл. 236. ст. 2. ЗКПа).

Уводи се и сагласност суда као супститут за сагласност оштећеног за примену условног опортунитета. То значи да веће из чл. 24. ст. 6. ЗКПа, на захтев јавног тужиоца, може својим решењем да одобри примену одлагања кривичног гоњења за кривична дела за која је предвиђена новчана казна, казна затвора до три године или казна затвора преко 3 до 5 година затвора, када оштећени коме је надокнађена штета без оправданог разлога одбија да се сагласи да осумњичени испуни обавезе из чл. 236. ст. 1. тач. 2. и 3. ЗКП. На овај начин се отклања сметња за даљу примену одлагања кривичног гоњења настала шиканозним49 вршењем права од стране оштећеног.

Битну новину, такође, представља могућност да јавни тужилац примени одлагање гоњења у току главног претреса. У вези са тим постоје две ситуације. Прва, када је у току главни претрес за кривично дело за које је предвиђена новчана казна или казна затвора до три године. Јавни тужилац тада може да одустане од гоњења ако осумњичени испуни једну или више мера из чл. 236. ст. 1. ЗКПа. Уколико је окривљеном наложен друштвенокористан или хуманитарни рад, односно наложено да плати новчани износ у корист неке организације или установе (тач. 2. и 3. чл. 236. ЗКП) сагласност оштећеног је неопходна. По правилу, оштећени изјаву којом се саглашава са применом одлагања кривичног гоњења даје на самом главном претресу и она се уноси у записник са главног претреса. У случају да оштећени није присуствовао главном претресу сагласност се прибавља непосредно од оштећеног на исти начин, као и када се одлагању кривичног гоњења приступа у преткривичном поступку. Законик и у овом случају предвиђа могућност да се јавни тужилац обрати већу (чл. 24. ст. 6) ради отклањања сметње за примену одлагања гоњења која је настала одбијањем оштећеног да се сагласи са применом из „очигледно неоправданог разлога".

Јавни тужилац може одложити кривично гоњење за кривична дела за која је предвиђена новчана казна или казна затвора до три године, ако осумњичени прихвати једну или више од следећих мера:

1) да отклони штетну последицу насталу извршењем кривичног дела или да накнади причињену штету,
2) да плати одређени новчани износ у корист хуманитарне организације, фонда или јавне установе,
3) да обави одређени друштвенокорисни или хуманитарни рад,
4) да испуни доспеле обавезе издржавања,
5) да се подвргне одвикавању од алкохола или опојних дрога,
6) да се подвргне психосоцијалној терапији,
7) да изврши обавезу установљену правноснажном одлуком суда, односно поштује ограничење утврђено правноснажном судском одлуком,
8) да положи возачки испит, обави додатну возачку обуку или заврши други одговарајући курс.

Друга ситуација је одлагање кривичног гоњења на главном претресу, за кривична дела за која је предвиђена казна преко 3 до 5 година затвора (чл. 236. ст.7). Ову врсту одлагања гоњења, такође, решењем одобрава веће из чл. 24. ст. 6. ЗКПа. С обзиром на то да се одлагању кривичног гоњења приступа у току главног претреса, као и да је тражење одобрења од већа из чл. 24. ст. 6. ЗКП разлог због кога се прекида или одлаже главни претрес, логично је да јавни тужилац одобрење затражи преко судије појединца пред којим се води поступак.50 Изузетно, када је главни претрес већ одложен или прекинут, јавни тужилац може непосредно да се обрати већу и затражи одобрсње за одлагање кривичног гоњења.

Саставни део решење Већа којим се одобрава одлагање кривичног гоњења за кривична дела за која је запрећена казна преко 3 до 5 година је и одобрење да се примене мере из тач. 2. и 3. чл. 236. ЗКП уколико се оштећени без оправданог разлога није сагласио са применом мера премда му је штета у целости надокнађена.

Изменама и допунама ЗКПа инсистира се на примени одлагања кривичног гоњења за кривична дела за која је као главна казна предвиђена новчана казна или казна затвора до три године. Када је кривична пријава поднесена за кривично дело за која је као главна казна предвиђена новчана казна или казна затвора до три године, јавни тужилац пре подношења оптужног предлога, односно пре предлога за спровођење истражне радње мора да испита постојање могућности за одлагање кривичног гоњења (236. ст. 9. ЗКП). У ту сврху јавни тужилац може да обави разговор са осумњиченим и оштећеним, као и да предузме друге радње. О предузетим радњама, јавни тужилац сачињава службену белешку. Превасходни циљ службене белешке је да се омогући накнадна контрола одлуке да се приступи кривичном прогону. Та чињеница опредељује и садржину белешке. Према томе, службена белешка би требала да садржи сажет опис предузетих радњи и утврђених чињеница, евентуално правну оцену утврђених чињеница (нпр. постојење или непостојање основане сумње да је осумњичени извршио кривично дело), као и разлоге који не оправдавају примену одлагања кривичног гоњења.

Посматрано са аспекта другог овлашћења, јавни тужилац може одбацити кривичну пријаву под претпоставком испуњења следећих услова: прво, да се ради о кривичном делу за које је предвиђена новчана казна или казна затвора у трајању до петгодина; друго, да је осумњичени услед стварног кајања спречио наступање штете или је штету у потпуности већ надокнадио; треће, да јавни тужилац, према околностима случаја, оцени да изрицање кривичне санкције не би било правично (члан 237. ЗКП). Околности које треба да цени јавни тужилац приликом процене постојања или не трећепредвиђеног услова су околности које су везане како за личност извршиоца, тако и за кривично дело. У случају одбацивања кривичне пријаве по овом основу, као и у претходном случају, оштећени не може доћи на место јавног тужиоца, тј. не може преузети кривично гоњење.

Упуством за поступање Републичког јавног тужиоца А 246/08. предвиђено је да јавни тужилац, пре доношења одлуке провери да ли је према пријављеном лицу, већ примењиван чл. 236. и 237. ЗКПа. Уколико је већ два или више пута према истом лицу примењен чл. 236. и 237. ЗКП, за исто кривично дело, Упуство забрањује поновну примену мера из чл. 236. или 237. ЗКП. Ако је према пријављеном лицу примењиван опортунитет два или више пута за друга кривична дела јавни тужилац је овлашћен да самостално одлучи, да ли ће поново применити чл. 236. или 237. ЗКПа. Подаци о примени института из чл. 236. или 237. прибављају се преко Републичког јавног тужилаштва.

Основни и оправдан разлог озакоњена ових двају овлашћења јавног тужиоца јесте повећање ефикасности кривичног поступка путем растерећења судова од кривичних поступака по питању ових кривичних дела, а тиме и смањење трошкова уопште, као квантитативне компоненте његове ефикасности. На овакав начин наше кривичнопроцесно законодавство је усаглашено са интенцијама у савременим кривичнопроцесним законодавствима и у савременој науци кривичног права. Из свих ових разлога јавна тужилаштва треба да користе ово своје овлашћење у складу са интенцијама законодавца, и на тај начин да дају још већи допринос ефикасности поступања на пољу борбе против криминалитета.