Овај институт релативно је нов у законодавству Србије.

Могућ је само за кривична дела за која је прописана казна до 12 година затвора.

Елемент споразума не може бити обавезивање окривљеног да сведочи против другог окривљеног.

Институт споразумног признања кривице омогућује да тужилац и осумњичено или оптужено лице све до завршетка првог рочишта за одржавање главног претреса могу преговарати о условима за споразумно признање кривице. Уколико се склопи споразум о условима признања кривице, осумњичени, односно оптужени, потписују споразум у којем се дефинише да ће оптужени признати кривицу, а да ће, заузврат, суду бити предложен распон казне око којег се усагласе оптужба и одбрана, а који, у неким случајевима, може бити и испод законом прописаног минимума за извршено кривично дело, као и друге обавезе оптуженог.

Суд прихвата споразум само ако у прилог кривици осим признања постоје и други докази. Тада се прихвата и казна о којој су се споразумели тужилац и окривљени.

Против одлуке којом се прихвата споразум жалбу може да изјави оштећени и тек када о тој жалби реши ванрасправно веће суда споразум производи правно дејство.

Овим су окривљени и тужилац мотивисани да воде рачуна и о интересима жртве кривичног дела, пре свега о обештећењу, што је хумано и правично.

Споразум о признању кривице примењује се када се кривични поступак води за једно кривично дело или за кривична дела у стицају за која је прописана казна затвора до 12 година.Јјавни тужилац може предложити окривљеном и његовом браниоцу закључење споразума о признању кривице, односно окривљени и његов бранилац могу јавном тужиоцу предложити закључење таквог споразума..

Странке и бранилац могу преговарати о условима признања кривице за кривично дело, односно кривична дела која се окривљеном стављају на терет.

Споразум о признању кривице мора бити у писаном облику и може се поднети најкасније до завршетка првог рочишта за одржавање главног претреса.

Споразум о признању кривице се, ако оптужница још није поднесена, подноси председнику већа из члана 24. став 6. овог законика, а након подношења оптужнице, споразум о признању кривице се подноси председнику већа.

Окривљени и његов бранилац се могу у приговору против оптужнице позвати на закључени споразум о признању кривице.

Споразумом о признању кривице окривљени у потпуности признаје кривично дело за које се терети, односно признаје једно или више од кривичних дела учињених у стицају, која су предмет оптужбе, а окривљени и јавни тужилац се саглашавају:

  • о врсти и висини казне, односно о другим кривичним санкцијама које ће окривљеном бити изречене;
  • о одустајању јавног тужиоца од кривичног гоњења за кривична дела која нису обухваћена споразумом о признању кривице;
  • о трошковима кривичног поступка и о имовинскоправном захтеву;
  • о одрицању странака и браниоца од права на жалбу против одлуке суда донесене на основу споразума о признању кривице, када је суд у потпуности прихватио споразум.

У споразуму о признању кривице јавни тужилац и окривљени се могу сагласити о изрицању окривљеном казне која по правилу не може бити испод законског минимума за кривично дело које се окривљеном ставља на терет.
Изузетно, када је то очигледно оправдано значајем признања окривљеног за разјашњење кривичног дела за које се терети, чије би доказивање без таквог признања било немогуће или знатно отежано, односно за спречавање, откривање или доказивање других кривичних дела, односно због постојања нарочито олакшавајућих околности из члана 54. став 2. Кривичног законика, јавни тужилац и окривљени се могу сагласити да се окривљеном изрекне блажа казна у границама прописаним у члану 57. Кривичног законика.

Окривљени се споразумом о признању кривице може обавезати на испуњење обавеза из члана 236. став 1. овог законика под условом да је с обзиром на природу обавеза могуће да их окривљени испуни до подношења споразума о признању кривице суду, односно да до подношења споразума о признању кривице суду, започне са испуњавањем обавеза.
Окривљени може у споразуму о признању кривице прихватити обавезу да у одређеном року врати имовинску корист стечену извршењем кривичног дела, односно да врати предмет кривичног дела.

Пример споразума о признању кривице (пдф)